This page is also available in Italiano Italiano, English English, Español Español, български български, Lietuviškai Lietuviškai, Magyar Magyar

Zdrava i balansirana dijeta jeste jedan od najboljih načina da održavate zdravu trudnoću, ali ipak se možete susresti sa teškoćom da unesete preporučenu količinu vitamina i nutrijenata. Zato mnogi profesionalci predlažu uzimanje suplemenata tokom trudnoće u  vidu prenatalnih vitamina.

 

Zaista, prenatalni vitamini mogu vam pomoći da uključite ključne nutrijente u vaše obroke. Vitamini i minerali su veoma bitni za zdrav razvoj vašeg deteta, kao i za vaše fizičko zdravlje. Beba će uzimati resurse iz vašeg tela koje morate obnavljati kako biste ostali zdravi kroz trudnoću i spremili se za porođaj.

Tokom trudnoće vašem telu će biti potrebne veće količine određenih vitamina i minerala, naročito gvožđa i folne kiseline, kao i DHA, omega-3 masne kiseline. Prenatalni vitamini, koji se mogu kupiti u apotekama, zadovoljiće te potrebe. Neki od njih sadrže DHA, a možete uzimati i kapsule ribljeg ulja, ili jesti ribu dva puta nedeljno osim ajkule, sabljarke i određenih vrsta skuše.

Ukoliko se odlučite da uzimate prenatalne vitamine kao dodatak ishrani, obavezno pratitite dnevni unos i obavestite o tome svog lekara.

Najranije nedelje trudnoće su ključne za razvoj fetusa, tako da što ranije u trudnoći počnete da uzimate prenatalne vitamine, to bolje.

Ako planirate da ostanete trudni ili ste tek saznali da ste u drugom stanju, odmah se konsultujte sa lekarom da biste saznali koje suplemente je najbolje uzimati. Tokom trudnoće, vaše potrebe za gvožđem rastu na 27 mg, a za folnom kiselinom na 600 mcg. Preporučeni dnevni unos (RDA) kalcijuma ostaje na 1000 mg za žene od 19 godina i starije, iako neki lekari preporučuju uključivanje i kalcijuma tokom trudnoće za dodatnu sigurnost. Smernice Svetske zdravstvene organizacije preporučuju da trudne žene i dojilje unose prosečno najmanje 200 mg dnevno dokosaheksaenske kiseline (DHA), bilo putem ribe ili suplemenata baziranih na ribljem ulju, budući da ona utiče povoljno na razvoj bebinog mozga.

Mnogo je vitamina na tržištu, ali generalno akušeri i ginekolozi preporučuju uzimanje suplemenata koji sadrže 800 mikrograma folne kiseline. Važno je da ne uzimate druge suplemente osim ukoliko vam je stručno lice drugačije savetovalo.

Zapamtite, prenatalni vitamini su dodatak zdravoj ishrani, ali ne i zamena za nju.

Prema Američkom kongresu akušera i ginekologa (ACOG), dnevni unos hrane jedne trudnice bi trebalo da se sastoji od raznovrsnih namirnica u kojima se nalaze:

  • proteini
  • ugljeni hidrati
  • vitamini
  • minerali
  • masti

Uvek obavestite vašeg lekara o tome koje prenatalne vitamine uzimate.

Ispod ćete pronaći opsežnu listu preporučenih mikro-nutrijenata koja je bazirana na Tabeli hrane i hranljivih materija (FNB) Instituta za medicinu i koja se može koristiti kao referentna lista kada pravite selekciju prenatalnih vitamina:

  • Vitamin A: Vitamin A je uključen u regulaciju izražaja gena, rasta i razvoja, ćelijske proizvodnje, vida i imuniteta. Neki oblici vitamina A, poznati kao i retinoidi, su ključni za embrionski i fetalni razvoj uključujući formiranje očiju, ušiju, udova i srca.

 

  • Kompleks vitamina B: B vitamini – tiamin (B1), riboflavin (B2), niacin (B3), pantotenska kiselina (B5), biotin (B7), piridoksin (B6), folat (B9) i kobalamin (B12) su među najbitnijim vitaminima koje morate unositi tokom trudnoće. I dok su svi B vitamini važni, B9 (folat) je na vrhu liste jer igra važnu ulogu u stvaranju crvenih krvnih zrnaca, proteina i DNK. Osim što je bitan za zdrav razvoj vaše bebe, folate se u brojnim istraživanjima pokazao ključnim za prevenciju urođenih poremećaja. Folat je bolji od folne kiseline ili od sintetičke forme folata koja se obično nalazi u raznim pojačanim suplementima i namirnicama. Manjak vitamina B tokom trudnoće može uzrokovati anomalije kod fetusa i razne neželjene efekte kod majke uključujući gubitak kose, anemiju, probleme sa varenjem, slabiji imunitet, malaksalost i umor.

 

  • Vitamini C i E: Vitamini C i E su dva antioksidansa koji važnu ulogu igraju u proizvodnji kolagena, strukturalnog proteina koji se nalazi u hrskavici, tetivama, kostima i koži. Kao antioksidansi, takođe ojačavaju i imuni sistem i štite protiv oksidativnih oštećenja.

 

  • Vitamin D: Funkcija vitamina D je značajna za zdravlje kostiju, međutim, on je bitan i za druge zdravstvene probleme i u prevenciji bolesti. Nivo vitamina D utiče na krvni pritisak kod trudnica, njihovo raspoloženje i moždane funkcije, kao i na imunitet. Zbog toga, veoma je bitno izbeći manjak vitamina D jer to ključno za zdravlje majke i bebe. Među dobrim izvorima vitamina D se nalaze: masna riba (poput lososa), mleko i žitarice kojima je dodat vitamin D.

 

  • Folna kiselina: Folna kiselina je vitamin B koji je potreban svakoj ćeliji u vašem delu za zdrav rast i razvoj. Uzimanje folne kiseline pre i tokom rane trudnoće može pomoći u izbegavanju urođenih anomalija mozga i kičme koje sa nazivaju defekti nervne cevi (takođe nazvani i kao NTD). Neke studije pokazuju da uzimanje folne kiseline može pomoći u sprečavanju srčanih mana i anomalija usta deteta poznata kao zečja usna. Među namirnicama koje su bogate folnom kiselinom nalaze se: hleb, žitarice, brašno, pasta, proizvodi od kukuruznog brašna (poput tortilja, tortilja čipsa, takosa, tamalesa) i belog pirinča. Možete dobiti folnu kiselinu i iz nekog voća ili povrća. Kada se folna kiselina prirodno nalazi u hrani, zove se folat. Dobri izvori folata uključuju: zeleno povrće poput spanaća i brokolija, sočiva i pasulja, soka od pomorandže.

 

  • Kalcijum: Suplementi kalcijuma pomažu pri razvoju bebinih kostiju, a istovremeno štite i majku od gubitka koštanog tkiva dok nosi bebu. Pokazalo se i da kalcijum blagotvorno deluje na funkcije krvotoka, nervnog i mišićnog sistema.

 

  • Gvožđe: Potrebe za gvožđem su znatno uvećane tokom trudnoće. Minerali su neophodni za razne biološke funkcije, ali najviše vam trebaju da podrže rast i razvoj fetusa i placente tokom trudnoće, pored toga što se i proizvodnja crvenih krvnih zrnaca tokom trudnoće povećava kako bi se kiseonik transportovao. Nedostatak gvožđa je primarni uzrok anemije tokom trudnoće i zbog toga su suplementi gvožđa od ključnog značaja. Možete dobiti gvožđe i iz hrane. Među dobrim izvorima gvožđa se nalaze: nemasno meso, živina i morski plodovi, žitarice, hleb i testenina kojoj je dodato gvožđe, zeleniš, mahunarke, orašasti plodovi, grožđice i sušeno voće.

 

  • Jod: Dovoljan unos joda je neophodan zbog funkcije tiroidne žlezde, a tiroidni hormoni su bitni zbog mijelinacije centralnog nervnog sistema i zdravog razvoja mozga kod fetusa. Za manjak joda se pokazalo da vodi do neadekvatne proizvodnje tiroidnih hormona tokom trudnoće što može dovesti do nepovratnog oštećenja mozga fetusa, pobačaja, kao i urođenih anomalija. Dobri izvodi joda su: riba, mleko, sir i jogurt, obogaćene žitarice i hleb, so (sa dodatim jodom).

 

  • Magnezijum, natrijum i kalijum: Elektroliti su hemikalije koje pomažu pri hidrataciji tela što je neophodno za telesne funkcije poput prenošenja nervnih impulsa i kontrakcija mišića. Magnezijum, možda i najbitniji elektrolit koji se treba unositi putem suplementacije u trudnoći, važan je za zdrav razvoj bebe i omogućava dobru prokrvljenost mozga.

 

  • Cink: Nedostatak cinka se često dešava kod trudnica zbog brzog rasta ćelija i zbog toga se mora unositi preko suplemenata. Nedovoljan unos cinka je povezan sa malom težinom dece pri rođenju, preranim porođajem i komplikacijama na porođaju.

 

  • Holin bitartrat: Holin se može proizvoditi u telu u malim količinama ali unošenje putem hrane je potrebno kako bi ste ostali zdravi. Holin je vitalan za razvoj mozga kod embriona i fetusa, zdravu funkciju jetre i placente. Tokom trudnoće i laktacije, majka prirodno prenosi velike količine holina fetusu kroz placentu i bebi putem mleka što dodatno opterećuje zalihe u telu. Zbog toga je suplementacija ključna kako bi se održao adekvatan nivo holina tokom trudnoće i laktacije.