This page is also available in English English, Lietuviškai Lietuviškai, Italiano Italiano, Ελληνικά Ελληνικά, Magyar Magyar, Español Español, български български

Vaša beba je ove nedelje zvanično prerasla iz embriona u fetus, a sa tom promenom se i veliki broj drugih stvari dešava u njenom razvoju.

 

Kad biste mogli da vidite Vašu bebu izbliza, bili biste iznenađeni koliko sada liči na odraslu osobu!

Potpuno su se razvili prsti na rukama i nogama kao i većina velikih zglobova poput laktova, ramena, kolena i članaka. Vitalni organi, uključujući bubrege, creva, mozak i jetru su na svom mestu i počinju da funkcionišu, iako će nastaviti da se razvijaju tokom Vaše trudnoće.

Bebu će ove nedelje posetiti i zubić vila, najavljujući dolazak malih sekutića Vaše bebe koji se formiraju ispod desni. Ovi biseri se neće probiti kroz desni sve dok Vaša beba ne napuni skoro šest meseci.

U desetoj nedelji, beba praktično pliva kroz matericu i kada vidite to na ultrazvuku nećete moći da poverujete da se Vaša beba kreće, a da Vi to ne osećate! Ovo je poprilično normalno zato što ovi pokreti moraju biti još snažniji, a beba veća, kako biste ih osetili.

Ukoliko se niste skoro pogledali u ogledalu i ispitali svoje novo trudničko telo, udahnite duboko, skinite odeću i samo napred. Verovatno ćete prvo primetiti diskretnu oblinu u Vašem donjem stomaku. Upravo gledate u svoju rastuću matericu koja je trenutno veličine manjeg grejpfruta.

Vaša beba je duga oko 35 milimetara i teži 5 grama.

Najčešći simptomi u desetoj nedelji trudnoće:

  • Bolovi u ligamentima. Ne budite iznenađeni ukoliko osetite neke bolove i grčeve u stomaku budući da se rasteže kako bi udomio Vašu rastuću bebu
  • Rastuće grudi
  • Jutarnje mučnine
  • Promene raspoloženja
  • Umor
  • Pojačani vaginalni sekret
  • Vidljive vene

Prenatalni testovi su jedan od načina na koji Vaš lekar može proveriti Vaše zdravlje kao i zdravlje Vaše bebe. 

Skrining testovi prvog trimestra mogu početi još od desete nedelje.

Oni uglavnom uključuju testove na uzorcima majčine krvi i ultrazvuk. Oni testiraju sveukupni razvoj Vaše bebe i proveravaju da li je Vaša beba u riziku od genetskih oboljenja, poput Daunovog sindroma.

Šta je Daunov sindrom?

Daunov sindrom je poremećaj koji se javlja pri začeću. Dešava se kada beba ima jedan hromozom viška (hromozom 21). Geni su kodovi koji programiraju ljudski razvoj i kontrolišu funkcionisanje svake ćelije. Geni se nalaze na 46 hromozoma (22 para autozoma, jedan par polnih hromozoma). Osim u slučajevima bolesti u porodici, ne mora se sumnjati na genetske poremećaje. Ultrazvuk ili poznati faktori sa majčine strane mogu isto tako prouzrokovati brigu. Trizomije 21, 18 i 13 su rezultati prevelikog broja kopija ovih hromozoma što može izazvati ozbiljan poremećaj.

Deca sa Daunovim sindromom mogu imati intelektualne smetnje, karakteristične crte lica, slab mišićni tonus (hipotonija), a mogu biti pogođeni i drugi sistemi organa. Stepen problema varira, dok neki ljudi zahtevaju dosta pažnje i pomoći u dnevnim aktivnostima, drugi mogu živeti skoro samostalno. Nekima će trebati zdravstveni tretman za fizičke probleme. Uprkos izazovima, ipak, neki ljudi mogu voditi ispunjene živote sa ovim stanjem.

Skrining u prvom trimestru jeste rutinski skrining koji nije invazivna procedura i ne predstavlja nikakve rizike za majku ili bebu. Rezultati ovih skrininga mogu zahtevati dodatno testiranje. Da li su razlozi da uradite te dodatne testove dovoljni ili ne zavisiće od samih roditelja.

Danas, zahvaljujući prenatalnom testiranju, možemo saznati pol fetusa kao i dijagnostifikovati veliki broj genetskih abnormalnosti i poremećaja.

Prenatalni skrining se sastoji od brojnih testova koje ćete moći da uradite tokom prvog ili drugog trimestra. Neki od testova za Daunov sindrom su postali rutinski deo prenatalne brige propisane od strane zdravstvenih sistema u svetu.

Odluka o testu je potpuno Vaša. Babice i lekari će Vas podržati, šta god da odlučite.

  • Svim ženama se nude skrining testovi. Ovi testovi ne daju definitivni odgovor. Oni Vam prosto govore da li Vaša beba može imati veće ili manje šanse da boluje od Daunovog sindroma. Skrining testovi ne podrazumevaju rizik od izazivanja pobačaja.
  • Dijagnostički testovi se nude majkama samo ukoliko skrining testovi pokazuju veću verovatnoću obolevanja od Daunovog sindroma. Dijagnostički testovi, poput uzimanja uzorka horionskih čupica (CVS) ili amniocenteze, pružaju definitivni rezultat ali se povezuju sa rizikom od pobačaja.
  • NIPT je novi neinvazivni prenatalni test koji će detektovati skoro sve trudnoće u kojima se javljaju trizomije 21 (Daunov sindrom), 18 (Edvardsov sindrom) i 13 (Patauov sindrom). Jednostavnim davanjem uzorka krvi možete saznati da li je Vaša beba u riziku od hromozomskih poremećaja.

NIPT ne uključuje nikakav rizik za majku i bebu, a nudi visok procenat detekcije uz nizak procenat lažno pozitivnih rezultata. Američki kongres akušera i ginekologa (ACOG) kao i Internacionalno društvo za prenatalnu dijagnostiku (ISPD), uz brojna druga profesionalna udruženja, utvrdili su da je NIPT dostupna skrining opcija za sve trudnice.

Tranquility detektuje prisustvo trizomije 21 (Daunov sindrom) uz senzitivnost od 99,9%.